Пре него што ће се основати кошаркашки клуб група кошаркашких ентузијаста на челу са Љупчетом Ћирковићем - Цулом пријављује екипу града Ариља на МОСИ игре које су одржане на Тјентишту, тада први пут као кошаркашки тим наступају званично на неком од такмичења, па опет МОСИ игре Бијело Поље и прва медаља бронзана за освојено треће место и тако све до већ давне 1977.године у када у месецу март, група ентузијаста, боље рећи фанатика за игру под обручима коначно налази решење како да оснује кошаркашки клуб, пошто за такав подухват није било подршке у самом граду.

Тога поподнева Дом у месној заједници Грдовићи био је препун како оних који играју кошарку тако и људи из месне заједнице спремних да помогну да се оснује кошаркашки клуб. Оснивачком скупштином председава Мишо Остојић, Милан Остојић, Милан Доловић, Сретен Крупниковић. Током рада скупштине било је свакојаких предлога о имену клуба док се на крају није искристализовало да клуб добије име по брдашцету Клик које је у непосредној близини Дома грдовачког, а да клупска боја буде небо плава, боја неба.

За првог председника изабран је Андрија Топаловић тадашњи директор конфекције "Колор" а за секретара Мишо Остојић.

Одмах сутрадан почело се са интезивним тренинзима који су били на отвореним теренима у Парку. Тренинге је водио Зоран Стојковић професор физичке културе. Дошле су на ред и прве утакмице против комшија из Пожеге, Ивањице, Гуче, Ужица, Чајетине, одлазак на МОСИ игре , а затим почиње и са званичном лигом у коју су били укључени клубови из Златиборксог округа, Ваљева и Шабца.

Збирку благородних и љутих дана у марту 2007.године смо обележили са 30 година постојања. У њих смо сместили све оно што се десило од првог тренинга па до данас. У клубу какав је Клик бораве успеси и падови, мала и велика имена. Богатим овај клуб чине играчи,тренери, навијачи који су себе кроз ових 30 година једноставно назвали "кликовци".

Заборавићемо, бар у овој прилици када славимо 33 година, на поразе, јер су они сирочад, док су победе оно право,оно што је за ових 33 година постојања претворено у трајање.

Највећи успех играчи Клик-а напрвили су пласманом у Прву Б кошаркашку лигу али такмичење нису наставили због недостака финасијских средстава. Сви у граду ће се још дуго сећати рекорда по броју узастопних првенствених победа којих је тада било 23 и играча који су тада прославили име града и клуба као што су: Павловић, Арнаутовић, Богићевић, Јaнковић, Чампара, Марић, Тмушић, Вукотић, Лазовић, Михајловић, Каљевић, Ичелић, Миросавић. Место у Првој б кошаркашкој лиги наставили су уместо кошаркаша Клик-а играчи Заставе из Крагујевца који су се фузионисали и једну првенствену сезону играли под именом Застава - Клик.